Dom
Putovao sam prije nekoliko dana zemljom kojoj njenih nekoliko miliona stanovnika daje gotovo isto toliko imena a svi je zajedno zovu - moja. Put je bio dugačak, izuvijan i skroman, bez nekakvih posebnih znamenitosti ili raskoša. Jedino po čemu se razlikuje od stotine sličnih puteva u Evropi je prizor nekoliko velikih i nekad lijepih kuća, sada izgorjelih, bez krovova, obraslih korovom i napuštenih.
Zaista, tužno je kada vidiš napuštenu i uništenu kuću. Usuđujem se reći da je to čak i najžalosnija slika koju možeš vidjeti. Napuštena kuća, bez krova, je spomenik životu koji je prestao da postoji, čak iako su svi oni koji su u toj kući živjeli, hvala Bogu, i dan danas živi i zdravi.
Zamisli samo, možda je u toj velikoj i lijepoj kamenoj kući nekada živio neko kao što smo ti i ja.
Zamisli kako tuda prvi put prohodavaju bosi tabani neke plavokose djevojčice sasvim slične tebi kada si bila mala.
Možda je u toj kući, baš u neko avgustovsko veče slično ovom večeras, sletio zalutali maslačak. Možda se u toj kući neko mnogo radovao maloj bebi koja samo zna da se smije i da se plazi.
Moram ti priznati da sam ja sasvim staromodan kad se o domu radi. U dom se ne pušta svakoga i u dom se ne ide svakome. To je, nekako, ipak, posebna počast.
Upamti, nikad ne možeš razrušiti tuđi dom a da radeći to ne izvučeš bar jednu ciglu iz potpornog zida koji drži krov nad tvojom glavom. Upamti i obećaj mi da nikad nećeš uništiti nečiji dom.
Zaista, tužno je kada vidiš napuštenu i uništenu kuću. Usuđujem se reći da je to čak i najžalosnija slika koju možeš vidjeti. Napuštena kuća, bez krova, je spomenik životu koji je prestao da postoji, čak iako su svi oni koji su u toj kući živjeli, hvala Bogu, i dan danas živi i zdravi.
Zamisli samo, možda je u toj velikoj i lijepoj kamenoj kući nekada živio neko kao što smo ti i ja.
Zamisli kako tuda prvi put prohodavaju bosi tabani neke plavokose djevojčice sasvim slične tebi kada si bila mala.
Možda je u toj kući, baš u neko avgustovsko veče slično ovom večeras, sletio zalutali maslačak. Možda se u toj kući neko mnogo radovao maloj bebi koja samo zna da se smije i da se plazi.
Moram ti priznati da sam ja sasvim staromodan kad se o domu radi. U dom se ne pušta svakoga i u dom se ne ide svakome. To je, nekako, ipak, posebna počast.
Upamti, nikad ne možeš razrušiti tuđi dom a da radeći to ne izvučeš bar jednu ciglu iz potpornog zida koji drži krov nad tvojom glavom. Upamti i obećaj mi da nikad nećeš uništiti nečiji dom.
Коментари
Постави коментар