Ti i ja
Otac sam, i sin. Mnogima, sam, prijatelj i nekima neprijatelj. Znam, ti, još uvijek, voliš kad me vidiš. Voliš kad mi pričaš, jezikom kojeg samo ti i ja u potpunosti razumijemo. Voliš da mi govoriš šta ti je na umu, šta ti je teško, šta želiš a nemaš i šta ne želiš a imaš. Tražiš da sam tu, da budem dio tog tvog malog i važnog svijeta. Bitno ti je da me imaš, da sam tu za tebe. Prolaze nam tako godine, a ti, čini mi se, sve manje znaš ko sam stvarno. Ukoliko te nekad i interesovalo šta me raduje i šta me rastužuje, čega se bojim i kako se baš danas osjećam, danas te interesuje samo da budem tu za tebe. Sutra će biti još gore. Možda ću se pretvoriti u kvadrate, ključeve i novčanice. Možda će još jedino to određivati mene, onda kada više ne budem dovoljno snažan da ti viknem da te volim i da te podignem na ruke, kao da si obično pero. Možda ću ti postati dosadan, zao, naporan, nevrijedan tvog vremena i možda se nećeš sjećati koliko sam ti se radovao i kako sam te, više od sebe vo