Izgubljeno
Nekada, dok sam bio sasvim mlad, u nedostatku barskih ptica, sam razmišljao kako nikada neću imati curu. Već od pete svoje godine sam bio spreman ali nikako da se desi. Oko sedme sam počeo da očajavam, u osmoj već došao do toga da sam siguran da će mene ta sreća obići. Zaista, prava je ljubav došla kasnije, dosta, dosta kasnije. Nešto kasnije, u vrijeme kad su počeli da me okivaju okovi društva, bio sam siguran da nikada neću moći da imam svoj auto, i priznajem, zavidio sam bogatom klincu iz ulice kraj one u kojoj sam odrastao a koji je ponekad imao privilegiju da provoza bijelog juga 45 koji je pripada njegovom ocu. Eeeeeeej, bijeli jugo 45. To je bilo nešto kad sam bio onako mlad. Nešto malo kasnije desilo se da sam bez napora došao i do svog auta i to nešto boljeg od tog juga. Studentsko doba je, baš onako, zabavno ali nekada mora da se završi. Kad se završi vrijeme je da počneš da razmišljaš o geografskoj lokaciji na kojoj ćeš provoditi između 6 i 8 časova, svakoga dana, o