Kafana
Prošlo je moje. Reče mi to u kafani jedna žena, naravno prelijepa i plava, imena istog kao kod one žene u koju sam se prvi put, zapravo, zaljubio. Brzo se predomislila ali to je sad već neka, sasvim druga, priča.
Ispada po tom njenom, izdvojenom, mišljenju da bi trebalo da se smirim. Ispada da bi trebalo da više ne obilazim kafane, gledam mlade žene niti da plaćam muzičare da mi sviraju omiljenu kafansku pjesmu.
Sa kafanom sam se, kao i svi u mojoj porodici, sreo dosta rano. Nije mi tad bila nešto. Odrasli su pili "žestoko" iz malih čašica a ja koka-kolu (nerijetko tipa pepsi) iz onih od dva deci tako da sam pola vremena provodio na putu između kafanskog stola i wc-a.
Zapravo, kafanu sam, u punom njenom značenju otkrio tek prije par godina, kada sam počeo da živim svoj drugi život.
U kafanu ne treba da idu ni sasvim sretni, ni sasvim nesretni ljudi. Ovima prvima, ionako, ništa ne treba, pa ni kafana a ovima drugima, svakako, ništa ne pomaže, pa ni kafana.
U kafanu ne trebaju da idu žene (osim konobarica, pjevačica i plesačica) ali se u nju nikad ne treba ići bez žena. Žene se u kafanu nose u mislima i zbog njih se, u stvari, u kafanu i ide i u kafani pije.
Kada kreneš u kafanu dobro je da imaš najmanje jednu ženu koju, makar dok si u kafani, voliš. Trebalo bi, takođe, da imaš i jednu koja te, bez obzira na sve, i kad si u kafani, voli. Najbolje je kad je to jedna te ista i kad je ljubav nesretna. Ispada, često, da su samo nesretne prave. Ako, kad u kafanu kreneš, ne znaš koja je koja ništa ne brini. Ono kad u kafani, u pola jedan, uz pjesmu pomislim na tebe sve mi bude jasno.
U kafanu se ne ide ako se u njoj ne misli i piti. Ne samo piti već i napiti se. Napiti se u kafani možeš na 726 dokumentovanih načina (i 3-4 nedokumentovana) od čega je najbolji onaj od rakije. Rakija, i to šljiva, je obavezni sastojak svake kafane. Ove LGBT dunje, kajsije i ostale mirišljave rakije nisu baš za naše kafane niti za muškaraca.
U kafanu se ne ide bez iskustva. Kada se već napiješ, u cilju da u pola jedan pomisliš na koga treba, moraš i pjesmu da naručiš. Kafanske pjesme su priča za sebe. Uz kafanu najbolje idu starogradske i sevdalinke. One u tebi probude sve osjećaje koje imaš, i bol, i radost, i muku i razdraganost.
Najbolje je kad u kafani imaš neku svoju pjesmu. Obično preskupu. Najskuplju. U kafani nikako ne treba slušati razne Cece, Seke i nipošto Džejeve. Idealne su one kafane u kojima pjevaju, lijepe, žene, po mogućnosti Mare, ali takvih je, baš kao i onih u kojima rade konobarice, sve manje i manje.
U kafanu se ne ide svaki dan već se u nju ide kad se ima zbog čega. Neki tamo proslavljaju rođendane i rođenja a neki, bogami, i parastose (ali to je samo za profesionalce). Nikako se ne valja, kafanom, predozirati.
Iz kafane se nikad ne ide na pola (baš kao što se ni mnoge druge stvari nikad ne rade na pola). Kad ideš iz kafane moraš biti ultimativno uništen, taman pijan, bez želje da negdje dalje piješ ili se veseliš i sa emocijama koje, kad si u kafanu išao, nisi ni znao da imaš.
Poželjno je da u doba kad ideš iz kafane ili nemaš ili nisi sposoban da koristiš telefon jer mnogi ne prihvataju najbolje kasne noćne pozive ali ti, ti draga, ti mi ne zamjeri ako te nekad, u nedoba, pozovem.
Ispada po tom njenom, izdvojenom, mišljenju da bi trebalo da se smirim. Ispada da bi trebalo da više ne obilazim kafane, gledam mlade žene niti da plaćam muzičare da mi sviraju omiljenu kafansku pjesmu.
Sa kafanom sam se, kao i svi u mojoj porodici, sreo dosta rano. Nije mi tad bila nešto. Odrasli su pili "žestoko" iz malih čašica a ja koka-kolu (nerijetko tipa pepsi) iz onih od dva deci tako da sam pola vremena provodio na putu između kafanskog stola i wc-a.
Zapravo, kafanu sam, u punom njenom značenju otkrio tek prije par godina, kada sam počeo da živim svoj drugi život.
U kafanu ne treba da idu ni sasvim sretni, ni sasvim nesretni ljudi. Ovima prvima, ionako, ništa ne treba, pa ni kafana a ovima drugima, svakako, ništa ne pomaže, pa ni kafana.
U kafanu ne trebaju da idu žene (osim konobarica, pjevačica i plesačica) ali se u nju nikad ne treba ići bez žena. Žene se u kafanu nose u mislima i zbog njih se, u stvari, u kafanu i ide i u kafani pije.
Kada kreneš u kafanu dobro je da imaš najmanje jednu ženu koju, makar dok si u kafani, voliš. Trebalo bi, takođe, da imaš i jednu koja te, bez obzira na sve, i kad si u kafani, voli. Najbolje je kad je to jedna te ista i kad je ljubav nesretna. Ispada, često, da su samo nesretne prave. Ako, kad u kafanu kreneš, ne znaš koja je koja ništa ne brini. Ono kad u kafani, u pola jedan, uz pjesmu pomislim na tebe sve mi bude jasno.
U kafanu se ne ide ako se u njoj ne misli i piti. Ne samo piti već i napiti se. Napiti se u kafani možeš na 726 dokumentovanih načina (i 3-4 nedokumentovana) od čega je najbolji onaj od rakije. Rakija, i to šljiva, je obavezni sastojak svake kafane. Ove LGBT dunje, kajsije i ostale mirišljave rakije nisu baš za naše kafane niti za muškaraca.
U kafanu se ne ide bez iskustva. Kada se već napiješ, u cilju da u pola jedan pomisliš na koga treba, moraš i pjesmu da naručiš. Kafanske pjesme su priča za sebe. Uz kafanu najbolje idu starogradske i sevdalinke. One u tebi probude sve osjećaje koje imaš, i bol, i radost, i muku i razdraganost.
Najbolje je kad u kafani imaš neku svoju pjesmu. Obično preskupu. Najskuplju. U kafani nikako ne treba slušati razne Cece, Seke i nipošto Džejeve. Idealne su one kafane u kojima pjevaju, lijepe, žene, po mogućnosti Mare, ali takvih je, baš kao i onih u kojima rade konobarice, sve manje i manje.
U kafanu se ne ide svaki dan već se u nju ide kad se ima zbog čega. Neki tamo proslavljaju rođendane i rođenja a neki, bogami, i parastose (ali to je samo za profesionalce). Nikako se ne valja, kafanom, predozirati.
Iz kafane se nikad ne ide na pola (baš kao što se ni mnoge druge stvari nikad ne rade na pola). Kad ideš iz kafane moraš biti ultimativno uništen, taman pijan, bez želje da negdje dalje piješ ili se veseliš i sa emocijama koje, kad si u kafanu išao, nisi ni znao da imaš.
Poželjno je da u doba kad ideš iz kafane ili nemaš ili nisi sposoban da koristiš telefon jer mnogi ne prihvataju najbolje kasne noćne pozive ali ti, ti draga, ti mi ne zamjeri ako te nekad, u nedoba, pozovem.
kafana k'o kafana....
ОдговориИзбришиnego, sta bi sa prelijepom plavusom iz prvog odjeljka? ta se prica cini zanimljivijom ;-)
Plavuša je rekla šta je rekla. Brzo se predomislila. Poslije šta je bilo ili nije jedan muškarac neće pričati okolo.
ОдговориИзбришиUkoliko si anonimni muškarac pravac u kafanu pa provjeri kako to ide sa plavušama a ukoliko si, eventualno,anonimna zgodna plavuša, adresa je Karađorđeva ;-)
ma dosla bi ja, ali mislim da ti sad poslije 1000 trbusnjaka nije do mene ;-)
ОдговориИзбришиEto, samo na sebe misliš a kamo doći da me izmasiraš, da mi olakšaš? S druge strane, ako si Pamela, ni 10000 trbušnjaka me ne može zaustaviti ;-)
ОдговориИзбришиako dodjem, onda moram i da prespavam, vidis kakvo je vrijeme vani, prehladno je da se vracam kuci ;-) dogovoreno ?
ОдговориИзбришиMa ako si Pamela dogovoricemo se i za vise od jedne noci. Samo pozuri ja sam vec u krevetu ;-)
ОдговориИзбришиnisam pamela, jel to bas toliki problem? :-(
ОдговориИзбришиNisi Pamela i nemas imena, mozda si i brkati muskarac a takve ne pozivam na masazu i nocenje. Mozda prepisku mozemo nastaviti preko maila ili twittera?
ОдговориИзбришиboze milane, nije valjda da me nisi prepoznao ;-)))
ОдговориИзбришиLijepo je sto mi se obracas sa boze, godi mom egu. Nazalost iz par postova nisam jos uvijek siguran ni jesi li musko ili zensko i jedino znam da me pratis na fb i twitter. Ko si, stvarno ne znam. Mozda sam malo spor zbog ove zime :-))))
ОдговориИзбришиimam ja lijek za tu zimu, samo treba da me pozoves :-))
ОдговориИзбришиE jos samo da mi das ime, broj tel. i casnu pionirsku da znas da masiras i lijecis zimu te uvjerenje da me nece, barem veceras, utepati kakav ljubomorni muz/momak i eto mene i po tebe, ako nisi daleko.
ОдговориИзбришиevo saljem ti u inbox na fb :-)
ОдговориИзбришиznaci..."U kafanu ne trebaju da idu žene"....
ОдговориИзбришиPa da u kafanu ne idu zene, prozvali bi ih gej okupljalistima