Jabuke
Od kad je svijeta, uvijek se lako može pronaći razlog za podjelu. Podjela, sama po sebi, nije i obavezno loša stvar. Ona može da bude i korisna i dobra.
Dijeli se tako sve i svja. Dani na lijepe i one dosadne, ljudi na dobre i loše, ceste na autoceste i one sa rupama. Dijele se tako i jabuke na one crvene, kao naslikane, i one male, pune ožiljaka, divlje.
Jedne su prave jabuke i svi ih, koji znaju gledati, tako gledaju. Druge su tek polu-jabuke. Samo nagovještaji jabuka kakve su mogle postati.
Prave jabuke se, time što su prave, ne razmeću. One jednostavno postoje, često ne obraćajući previše pažnje na polu-jabuke. To im je, ujedno, i najveća mana.
Polu-jabuke su, s druge strane, sasvim drugačije. One često vjeruju, ne samo da su jabuke, već, da su jabuke i po. Čak i kad im neko kaže da su samo "po" one čuju i ono "jabuka i" ispred. Njima je, uopšte, teško pričati o bilo čemu jer bez obzira šta im se kaže one znaju da čuju nešto sasvim drugo.
Polu-jabuke, ponekad, stvarno liče na jabuke (ili čak jabuke i po) ali ih se ipak može lako prepoznati. Dajte jabuci nešto malo, samo kap vode, malo hlada ili, recimo, dio maslačka i ako vam ne kaže "hvala" znajte da pred sobom imate polu-jabuku. Nemoj se zavaravati da vrijednost onog datog utiče na nešto.
Od jabuka se lako može napraviti polu-jabuka. Ponekad je dovoljno da je se samo ostavi blizu drugih polu-jabuka. Ponekad je dovoljno samo ostaviti ih na suncu ili ih prepustiti vremenu.
Od polu-jabuka nikad nije lako napraviti jabuke. Potrebno je dosta pažnje, dosta priče, dosta strpljenja a rezultat opet nije garantovan. Možda nekad i pomisliš da si stvorila jabuku, samo da bi se razočarala čim od nje pokušaš da napraviš džem za palačinke.
Ponekad možda pomisliš da bi trebalo da prihvatiš polu-jabuke, jer na kraju, na svijetu više i nema pravih jabuka.
To je najgore što može da ti se desi.
Guraj ti po svom i kad se o jabukama radi uzimaj samo one koje u sebi nose najmanje jednog crva, koje su malene, sa puno ožiljaka.
To su, bez obzira što su one druge i veće i ukusnije, ustvari, prave jabuke.
Dijeli se tako sve i svja. Dani na lijepe i one dosadne, ljudi na dobre i loše, ceste na autoceste i one sa rupama. Dijele se tako i jabuke na one crvene, kao naslikane, i one male, pune ožiljaka, divlje.
Jedne su prave jabuke i svi ih, koji znaju gledati, tako gledaju. Druge su tek polu-jabuke. Samo nagovještaji jabuka kakve su mogle postati.
Prave jabuke se, time što su prave, ne razmeću. One jednostavno postoje, često ne obraćajući previše pažnje na polu-jabuke. To im je, ujedno, i najveća mana.
Polu-jabuke su, s druge strane, sasvim drugačije. One često vjeruju, ne samo da su jabuke, već, da su jabuke i po. Čak i kad im neko kaže da su samo "po" one čuju i ono "jabuka i" ispred. Njima je, uopšte, teško pričati o bilo čemu jer bez obzira šta im se kaže one znaju da čuju nešto sasvim drugo.
Polu-jabuke, ponekad, stvarno liče na jabuke (ili čak jabuke i po) ali ih se ipak može lako prepoznati. Dajte jabuci nešto malo, samo kap vode, malo hlada ili, recimo, dio maslačka i ako vam ne kaže "hvala" znajte da pred sobom imate polu-jabuku. Nemoj se zavaravati da vrijednost onog datog utiče na nešto.
Od jabuka se lako može napraviti polu-jabuka. Ponekad je dovoljno da je se samo ostavi blizu drugih polu-jabuka. Ponekad je dovoljno samo ostaviti ih na suncu ili ih prepustiti vremenu.
Od polu-jabuka nikad nije lako napraviti jabuke. Potrebno je dosta pažnje, dosta priče, dosta strpljenja a rezultat opet nije garantovan. Možda nekad i pomisliš da si stvorila jabuku, samo da bi se razočarala čim od nje pokušaš da napraviš džem za palačinke.
Ponekad možda pomisliš da bi trebalo da prihvatiš polu-jabuke, jer na kraju, na svijetu više i nema pravih jabuka.
To je najgore što može da ti se desi.
Guraj ti po svom i kad se o jabukama radi uzimaj samo one koje u sebi nose najmanje jednog crva, koje su malene, sa puno ožiljaka.
To su, bez obzira što su one druge i veće i ukusnije, ustvari, prave jabuke.
Samo još da se obrade i uvozne pa da slika bude kompletna :)
ОдговориИзбриши